Београде, добро јутро

Уводна реч….

Нека места на свету су јединствена и непоновљива. Са  било које стране да уђете у Београд чиниће вам се да сте ту први пут и да тако нешто нисте нигде видели. А можете  да сагледате и осетите, дух ,мирисе, боје, светлост, осмехе људи док  корачате београдским улицама или прелазите преко његових мостова.  О грађевинама и дрвећу које пркосе годинама, освајачима и непогодама можемо само да вам наговестимо. И да, застаните, бар на тренутак, удахните дубоко, ако будете ту крајем маја, јер ће вас очарати мирис липе,а то је нешто што само Београд има…Срећно!

                                                             Томица и Јелена

           Београд       

Он има чудесну моћ                                   

Да светлом испуни ноћ

Белином осмеха свог разгони тугу.

Он љубав свакоме да

И врата отвара сва

К’о стари вољени друг увек је он.

Београде, Београде                                                            

На ушћу двеју река испод Авале.

Београде, Београде

Већ вековима чуваш бео лик.

Београде, Београде

Ти срце своје несебично дарујеш.

Београде, Београде

Твој загрљај и љубав желе сви.

За тебе к’о да стоји време

Ти живиш срцем увек млад.

Београде, Београде

Сви воле твоје насмејане улице.

Београде, Београде

Са нама и у нама живиш ти.

Рекли су о Београду…

Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може се сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно.  Душко Радовић

Дух Београда је, најзад  и у осећању да сте код куће, да не можете пропасти јер сте међу својима, да увек и у свако доба можете да позајмите нешто ситнине, љубави, кров над главом и мало неопходног саучесништва пред зору…

Момо Капор   

Дошавши, нађох најкрасније место од давнине, превелики град Београд, који је по случају разрушен и запустео, саздах га и посветих Богоматери…

Деспот Стефан Лазаревић

 О животу београдском:

Што се тиче саме вароши, то не треба себи замишљати низ кућа, из којих се после састављају улице. То је само низ ниских, дрвених дућана са крововима од синдре, напред јако испалим. Ретко се виђа над кровом још један мали спрат.

Српски, грчки, турски трговци седе у таквим дућанима, један до другог; ту видите лепе енглеске и турске штофове, еспапе сваке врсте, све то укусно распрострто и поређано. Поред трговаца, у таквим истим дућанима раде занатлије. Фурунџија, пиљар, продавци печеног меса и рибе изнели су њихове еспапе на цепенак и справљају, у отвореном простору иза тога.

Само кавеџија и берберин раде у затвореном простору и имају на прозорима стакло, што је луксуз у турским варошима. У њиховим је дућанима човек као у каквој соби. Сирома занатлија, обично без жене и деце, живи са неколико момака и станује у свом тескобном дућану и спава у једном малом, мрачном простору у позадини његовој.

Пруски официр Ото фон Пирх

Хотел ,,Код Српске круне”

У непосредном суседству Калемегдана, на самом крају Кнез Михаилове улице, налази се здање некада чувеног београдског хотела, данас један од ретких сачуваних репрезентативних објеката града из друге половине 19.века. Настанак ове зграде на плацу раније привремене пијаце, није баш најјаснији. Претпоставља се да ју је подигла породица познатог добротвора, Крсмановића, а о пројектанту нема никаквих података. Према неким записима, у згради је отворен хотел у јесен 1870. године, а први закупац био је Јеврејин, Јован Вугер. Његова лична предузимљивост учинила је од овог хотела једно од најугледнијих места у граду: не само да су овде, у 17 гостинских соба на спрату, одседали највиђенији посетиоци и страни путници, већ је и његова кафана била на посебно добром гласу.

Према Калемегдану налазила се кафанска башта, нарочито популарно место окупљања у летњем делу године. Хотел је поседовао и билијар салу, читаоницу штампе, а често су приређивани и концерти.

У овом здању данас је смештена Библиотека града Београда.

На згаришту Народне библиотеке

Када је у рано јутро, 6. априла 1941. године, спикер Радио Београда Иван Ковачевић – прекинувши редовну емисију, објавио у етар вест о бомбардовању Београда, нико није ни претпостављао каква ће трагедија задесити Београд тог дана и неколико наредних. У једном од поновљених бомбардовања, погођена је и зграда Народне библиотеке на Косанчићевом венцу. Пожар који је захватио библиотеку и две суседне зграде, уништио је том приликом непроцењиво културно благо: драгоцену збирку старих књига, колекцију старих докумената, документа о српској средњовековној и каснијој просшлости, сву сакупљену дневну штампу из 18, 19 и 20. века… Још дуго времена од избијања пожара, догоревала је ватра од запаљених књига и ширио се дим свуда унаоколо.

Београд, некад и сад

Авала

На Авали су пронађени остаци винчанске културе, а један од њих је минерал цинабарит којим су Винчани бојили тканину и керамику у црвено. Срби су направили град-тврђаву Жрнов и онда су га Турци Османлије ојачали и користили до 18. века. Зуб времена га је нагризао и пропадао је све док га краљ Александар Карађорђевић није уништио.На простору древног града славни југословенски вајар Иван Мештровић направио је споменик Незнаном јунаку.

Овде се налази још један споменик, споменик Совјетским ратним ветеранима, подигнут у част совјетске војне делегације која је погинула у авионској несрећи 1964. године.

Авалски торањ, најпознатија грађевина на Авали, срушен је у НАТО бомбардовању 1999. године. Занимљиво је то што је његова првобитна висина ( 264 m) нижа за метар од садашње (265m).

                                                            Софија Бекрић,6₃

Спомен парк Јајинци

Спомен парк Јајинци је место највећег страдања српског становништва. На овом месту је за време Другог светског рата стрељано више од 80 000 Срба, Јевреја, Рома и других антифашиста. Немачки војници убијали су огроман број наших људи на различите начине. Били су веома сурови и жртве сахрањене управо у овом парку живеле су прави пакао.

У Спомен парку можемо видети стубове изнад закопаних тела ових недужних људи који су били завезани баш за њих док су стрељани, споменик у облику птице раширених крила, разне натписе и слике на подигнутим зидовима, као на пример, ужасан сликовит приказ ове ситуације, али и охрабрујуће стихове Десанке Максимовић: “Ако су ми руке поломљене имам крила и њима као птице грлим видике”.

Данас можемо доћи у овај изузетно леп парк и уживати у природи, а поред тога сетити се и одати почаст овим жртвама и том грозном догађају који не смемо заборавити.

                                                          Ђурђа Пановић, 6₃

Ташмајдански парк

Име Ташмајдан  настало је од турског назива за каменолом. Према појединим старим изворима  може се слободно рећи да су у Београду сва стара здања озидана овим овде вађеним каменом . У катакомбама насталим после вађења камених блокова, дуго су била складишта муниције и војни магацини, а служиле су и као склоништа за рањене војнике.

На подручју Ташмајдана, вађење камена забележено је још од римских времена. Много камење које је уграђено у водоводе, зград и храмове римских грађевина Сингидунума потиче са Ташмајдана.

Међутим, једна од историјских чињеница која је посебно упечатљива јесте да се управо на овом подручју некада налазило гробље.

                                                           Јелена Пејовић,6₃

Кафана „?”

Кафана „?” једна је од најстаријих кућа у Београду и најстарија сачувана београдска кафана. Смештена је у улици Краља Петра бр. 6, у некадашњој Главној чаршији. Зграда има статус споменика културе, а са својих скоро па 200 година старости представља и једно од најбољих обeљежја града. Кућу у којој се налази Кафана „?”, по налогу кнеза Милоша, подигао је 1823. године Наум Ичко, трговачки конзул.

                                                         Јована Бераревић,8₁

Квиз- Колико познајем Београд?

1. Како се звао најпознатији мајмун Београдског Зоо врта, који је чак два пута покушао да побегне из Врта?

          а.    Сами

          б.    Лаки

          в.    Чита

2. Где су посмртни остаци цара Душана?

         а.     У храму Св. Саве

         б.     У цркви Св. Марка

         в.     У Саборној цркви

3. Да ли више мостова премошћује обале Саве или Дунава?

        а.     Више мостова је на Сави

        б.     Више мостова је на Дунаву

        в.     На обе реке има подједнако

4. Колико је висок Авалски торањ?

        а.     315,12м

        б.     197,14м

        в.      204,68м

5. Стари назив Београда гласи:

        а.    Таурунум

        б.    Сирмиум

        в.    Сингидунум

6. Колико је дуга обала Аде Циганлије?

       а.    100 м

       б.    24 км

       в.    7 км

7. Шта је Скадарлија?

       а.    Боемска четврт

       б.    Музеј у Београду

       в.    Тржни центар

    8. Који је други назив за Бањичку шуму?

       а.    Вождовачка шума

       б.    Бранкова шума

       в.    Бајфордова шума

    9.Која је посебна атракција Ботаничке баште?

       а.    Јапански врт

       б.    Кинески врт

       в.    Афрички врт

  10. Где се налази Јавни акваријум и Тропикаријум?

      а.    У улици Миленка Веснића-Дедиње

      б.    На ратном острву

      в.    У улици Булевар ослобођења

  11.По чему је Кошутњак добио име?

     а.     По кошутама

     б.     По кошевима

     в.     По кошницама.

  12.На ком тргу се налази споменик Стефану Немањи?

     а.     На тргу Славије

     б.     На Савском тргу

     в.     На тргу Републике

  13.Ко је донео одлуку о градњи Народног позоришта?

     а.     Цар Душан

     б.     Стефан Лазаревић

     в.     Кнез Михаило Обреновић

  14.Ко је рекао овај цитат о Београду?

„Ко је имао среће да се јутрос пробуди у Београду, може сматрати да је за данас довољно постигао у животу. Свако даље инсистирање на још нечему, било би нескромно.”

   а.     Бранко Ћопић

   б.     Душко Радовић

   в.     Десанка Максимовић

 15.Како иду даље стихови песме: „ Београде, Београде…“?

  а.      Главни граде Србије

  б.      Родни граде мој

  в.      На ушћу двеју река испод Авале

е часопис припремили:

Томица Мојашевић

Јелена Мандић

Драгана Вуксановић

Ирена Миљковић