Нова искра

        „ Добро јутро, добар дан, срећан школи                                                рођендан..” 

     Рођендани, сви почињу на исти начин и сваки пут се                                  исто радујемо..

  “Мораш да остариш,али не мораш да одрастеш.”- В.Дизни

   “Данас нам је диван дан, диван дан, нашој школи                                          рођендан, рођендан.. “

 Срећа је у малим стварима. Бити срећан значи да си            здрав, весео и безбрижан. Зато, за што више оваквих тренутака, радости, смеха и успеха, који боје наш живот дугиним бојама.  – Јелена М.

У слављеничком духу, крећемо се полако ка дешавањима која су обележила почетак и ове школске године. У не тако уобичајеним околностима, како код нас тако и у читавом свету, услед неповољне епидемиолошке ситуације, изазване присуством вируса КОВИД -19, ентузијастичан, креативан и ведар тим наше школе се потрудио да деци омогући што бољи и лакши боравак у школи поштујући све епидемиолошке мере.

И дођосмо полако  до прославе нашег рођендана, а сада мало опширније о активностима које су обележиле почетак, уживајте заједно са нама….

Оно са чиме почињемо је свакако пријем првака. Ове године завидан број деце се одлучио заједно са својим родитељима да буду део наше школе, да своја знања овде стекну.

“ Квалитетно образовање за све” је свакако најзначајнији пројекат, у који је укључена наша школа за промовисање могућности и идеја. Наше колегинице Ирена Миљковић, професор енглеског језика и Драгана Вуксановић ,професор немачког језика, испред школе, као kоординатори, воде активности везане за овај пројекат. Тимски дух је захваљујући њима изузетно изражен.

Европски дан језика обележава се 26. септембра. Ова година је јубиларна, слави се 20 година обележавања језичке и културне разноликости. Наш слоган је:

                  “Данас нам је диван дан,
          Европском дану језика рођендан!”

   Прослава 20. рођендана  организована је у понедељак, 27. септембра, у просторијама наше школе. Реализоване су  активности са ученицима у духу прославе рођендана  европских језика.Водили смо рачуна да наше активности буду у складу са препорученим мерама у циљу безбедности  и заштите здравља.Промовисали смо демократску културу, развијали смо сарадњу, одговорност, уважавање разноликости језичке и културне баштине Европе, дигиталне вештине, радозналост и отвореност. Освешћивали смо ученике о значају познавања и учења страних језика и културе.Поводом прославе 20 година обележавања Европског дана језика ученици 6/2 и 6/4 припремили су са Драганом и Иреном , рецепте за торте на 20 европских језика,приказаним у е кувару.

е кувар

Ученици 7/3 су са својом наставницом немачког језика, Драганом Вуксановић, учествовали  у прослави обележавања Европског дана језика.

Своју активност назвали су: „ Проговори, да чујем одакле си“.

20 ученика је пропутовало по Европи и изговарало истих пет речи и израза на 20  различитих језика. Кроз ову активност показали су језичку разноликост, отвореност и радозналост. Коришћен је ИКТ алат Линоит и апликација Воки.

linoit

Млади библиотекари заједно са наставницом Јеленом  су тим поводом направили филм, којим су на оригиналан начин честитали рођендан. Филм се налази на сајту школе.

                   Поводом Европског дана језика ученици 7/2 разреда,урадили су презентације на тему : “ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК“.

Циљ овог пројектног задатка био је да се укаже на порекло, значај и примену латинског језика у хемији и другим наукама. Ученици су кроз задатке показали истраживачке вештине, аналитичност и сарадљивост.

     Прикупљајући податке и размењујући искуства применом иновационих технологија садржајно су обрадили тему.  Указали су на то: да латински језик није „мртав језик“,већ да је основа многим европским језицима и да живи кроз примену у хемији, биологији, медицини, вететрини и другим наукама данашњег времена.

Презентација 1

Презентација 2

                                               Дан школе

   Моја школа “Филип Филиповић” прославља Дан школе ,крајем октобра. Ове године пуни 62 године. Моји другаари са наставницима увек праве прелепу приредбу, пуну рецитација и песама које изводи велики дечији хор. Имамо много талентоване деце за глуму. Позоришну представу сви воле да гледају, јер је забавна, пуна маште и увек носи поруку љубави и знања. Док седим у публици са осталим другарима, насавницима и родитељима, уживам у природи. Укражена бина даје још већи сјaј нашој школи, у којој се сви ми осећамо вољено и сигурно. 

                                                              Анастасија Драговић, 4/4

У сусрет Дану школе Литерарна секција је приредила неколико занимљивих радова. 

Не учим за школу, него за живот

Да ли је јединица, двојка или тројка,

Није важно, оцена је бројка.

Да ли ћеш добити четири или пет,

Није важно, оцена неће променити свет.

Без неких знања кроз живот се не сме,

Без таблице множења, правописа, песме!

Где је исток, а где запад, не треба ђаку,

Већ изгубљеном путнику у мраку!

Енглески ти треба да обиђеш свет,

А не на контролном да добијеш пет.

Данас учиш више, сутра учиш мање,

Не учиш за школу, за живот је знање! Лазар Клисура, 5/3

Не учим за школу, него за живот

Школа, школа,

Стално ми је тема школа,

Због ње не могу да се макнем од стола.

Учим, око школе се давим,

Понекад се и заситим,

Па се запитам, шта ли то радим.

Учим због школе или због мене,

због оцена или живота?

Кад листам књигу,

Привуче ме нека топлота,

Као да у други свет улазим,

Од папирног омота.

Тај свет је леп,

Пун књига,

Он је од папира цвет.

Залива се словима,

Храни се знањем,

Срце ти се испуни усвајањем.

И кад звучи досадно,

За књигу се ухвати,

Разуми и схвати,

То ти се исплати!       Мила Пепић, 5/3

                               Не учим за школу, него за живот

                              Досадно је ради школе устајати рано,

                               Али ми, тамо, играмо се стално.

                              Учимо у школи, то напорно јесте,

                                 Али онда после учимо и сестре.                  

 Учимо за живот, школа брзо прође

 Мада понекад и лоша оцена дође.

 Ако и паднемо на крај,

 Трудимо се, полетимо у највиши рај.  Вања Jовановић, 5/4

                            Не учим за школу, него за живот

                               Волим школу као други дом,

                              Ту помажем знању свом.

                              Учим, цртам, пишем, бројим

                              И знањем се служим својим.

                              Професор ми знање нуди

                              И у мени снагу буди,

                              Да научим нешто ново

                              И решавам оно, ово.

Не учим ја за школу ову,

Већ то радим за срећу своју.

Спремам се за живот прави,

Јер свако треба нечим да се бави.      Петар Мирковић, 5/3

                                      Не учим за школу, него за живот

                                               Сва се деца сада жале

                                              Јер су им оцене пале,

                                             А не схватају зашто уче

                                             И зашто се толико муче.

                                            Детињство прође као трен,

                                    Нећеш ваљда цео живот бити неписмен!

                                           Није битно само јести хлеба,

                                            Правопис нам увек треба!

                                  Множење и дељење, мождана гимнастика,

                                   За стицање памети, најбоља је тактика.

                                Информатика ће нам увек бити од помоћи,

                                       Иако нам је некад обиман домаћи.

Ако људи прошлост не схвате,

Ризикују да се лоше ствари врате.

Зато, не губи време,

Преузми контролу,

Јер учимо за живот,

А не за школу!            Аријана Милетић, 5/4

                    Не учим за школу, него за живот

                      Не учим за школу, ђаче,

                     Него за живот, јуначе.

                     Учи школу, ђаче,

                     Да се после не би кајао, јуначе.

                     За оцену се бори, ђаче,

                     У ниједном предмету не посустај, јуначе.

                      Упамти: знање је благо највредније, ђаче,

                       Зато – срећно, јуначе!              Маша Пејановић, 5/4

                                  Не учимо за школу, него за живот

                                        Живот пред нама велик је,

                                          А школа нас томе учи све,

                                       Да вредни и радни морамо бити,

                                        Да бисмо могли нешто научити.

                                          Живот пред нама велик је

                                          И морамо припремити се,

                                         Ђаци хај`мо сви у глас,

                                         нек сад одзвања цео час.

                                         Живот пред нама велик је

                                         и још има времена за све,

                                          Можемо то, главу горе,

                                          Свако има своје снове! Сандра Шкара, 5/4

             Границе не постоје. Што више сањаш, даље досежеш

                                           Сањао сам чудне снове,

                                         Лопту јурим, поене бројим.

                                  Снови кажу да славан бићу једном ја,

                                             Тренинг ми је опција.

                                          Сањао сам чудне снове,

                                          Пуно књига, очи боле.

                                                Снови кажу

                                       Да је сва тајна у књигама,

                                         Прочитаћу их зато ја.

                                       Сањао сам чудне снове

                                        Да границе не постоје.

                               Кажу снови да летелице брзо лете,

                                        Чекају ме и друге планете.   

Летелицу сада правим

До свемира да се стигне

 Питам санак  шта ћу, како,

 Сан се смеши и намигне.      Константин Драгаш, 5/4

            Границе не постоје. Што више сањаш, даље досежеш

           Размишљам тако о теми ове песме.

                Да ли границе постоје?

                   Шта се сме,

                 А шта се не сме?

           У мојој машти граница нема.

            Када се идеја роди,

              Глава не може да дрема.

          У свету одраслих границе постоје,

            Зато је бити дете много боље.

        Маштамо и сањамо колико нам је воља,

          У нашем свету је пуно боја.                   Лука Милићевић, 5/3

               Границе не постоје. Што више сањаш, даље досежеш

                                За сањање ти треба машта,

                             А знамо да машта може свашта.

                                   Сан је веома важан,

                           Јер уз њега и ти си снажан.

                                 Што више сањаш сан,

                           Ствараш све лепши нови дан.

                              Сањаш ли од тога више,

                           За тебе има маште и превише.

                                      Кроз снове,

                             Тражиш циљеве нове.           Лара Цекић, 5/3

Границе не постоје. Што више сањаш, даље досежеш

Дечји снови су нестални јер су инспирисани тренутним играма и цртаним филмовима. Мој сан је одувек био да постанем професионална балерина. И даље то сањам.На већини фотографија из мог раног детињства била сам у балетским костимима, са рукама изнад главе стојећи на прстима. Користила сам сваку прилику да скакућем, окрећем се, плешем.Трикои, хитон сукњице, балетанке биле су обавезна свакодневна опрема и док се играм.Врло рано сам почела да остварујем свој сан, али није увек било лако и лепо. Променила сам неколико балетских и плесних школа док нисам пронашла савршену школу за себе. Часови су често били напорни, а и школа је доста удаљена, па немам много слободног времена. Све то ме није спречавало да уживам, јер, ипак, радим оно што највише волим.Моје таланетоване другарице и ја, уз професионалне балерине Народног позоришта, које нас подучавају, већ освајамо медаље. Породици и пријатељима је постала традиција да нас бодре из публике на представама, приредбама и такмичењима.Знам да је ово тек почетак и да ће моје пируете бити још боље, арабеска и пасе стабилнији, деми плие елегантнији, а гранд батман ефектнији.Ипак, мислим да није довољно само сањати. Све је могуће када верујемо, пратимо своје жеље и снове и радимо на њима, а да бисмо их и остварили потребан је труд, рад и упорност.

                                                                         Нина Симеуновић, 5/4

Границе не постоје. Што више сањаш, даље досежеш

Свакога дана ја сањарим,

Возим формулу, у замку стражарим.

Некад и на часу умем да одлутам,

Па кроз школске ходнике да залутам.

Седнем тако у формулу један,

Возим лево-десно, у публику гледам.

Публика за мене гласно навија,

Радује се што им другар нови трофеј осваја.

Исто тако волим градове да правим,

Од лего коцака царство саставим.

У свакоме имам замак свој,

Одакле војнике водим у бој.

Своје снове нећу заборавити,

Једнога дана неке ћу остварити.Возићу формулу, најбржи ћу бити,А можда ћу и праве градове правити.  Јован Кнежевић, 5/4

Границе не постоје. Што више сањаш, даље досежеш

Када се уморим од дневне рутине и осетим се усамљено и празно, пожелим да побегнем, да нестанем. Тада нестрпљиво ишчекујем да сунце зађе и док на небу трепере звезде, отпловим у свет маште где могу да будем баш све што пожелим. Сањам да имам чаробну моћ. Једним замахом руке учинила бих да болесни оздраве, да гладни буду сити, да се сиромашни обогате, а несрећнима врати осмех на лице. Одагнала бих сва зла да заувек нестану, да на небу увек сија сунце, да све дише и мирише, буја и цвета; да се сви воле, помажу и друже; да сви око мене буду срећни и задовољни, да све блиста у лепоти и раскоши. Волела бих да имам крила, да одлетим високо небу под облаке и досегнем звезде, да будем слободна. Сањам да идем куд год пожелим; да јездим пустињама, шумама и врлетима; да се сунчам на белим плажама Пацифика; да освојим Хималаје; да зароним у највеће дубине морског плаветнила и пронађем бисерну шкољку.Ипак, снови и јава су лице и наличје медаље, глава и писмо једног новчића. Знам да је лако сањати, али не и остварити. Што више сањаш, даље досежеш. Зато храбро корачам кроз свет и уздигнуте главе се борим да остварим своје снове.   Анђела Миљковић, 5/3

                                        Све је у мени данас шарено

Кад год у мени почне да се јавља зрачак детиње среће, у мојој се души све што видим претвара у ливаду, дрвеће, небо, птице…Преда мном вијугају поточићи, који бескрајно теку кроз свет и својим топлим, благим таласима носе папирне бродиће. Свугде где они прођу остављају иза себе шаренило које ми измамљује осмех.Корачајући крај поточића, безбрижно газим својим детињим стопама ка својој плавој звезди. Гледам бродиће, душа ми се смеши. Гледам их како лагано плутају и како им се плаве заставице на врху њишу на поветарцу што носи за собом плаву звездану прашину и склапа од ње плаве звезде. На заставицама су нацртана крила, жута попут сунца, неспретним дечјим покретима руку. Гледајући у крила, полако одлазим ка небу. Осмесима се одгурујем кроз ваздух и летећи њиме срећем ласте, што ми у кљуну носе шал од свиле, орлове што ме још више у небо подижу, као и лакомислене гавранове од којих учим на њиховим грешкама.Небом, нажалост, не пролазе само добре ствари. Иду кроз њега и тмурни облаци што својим муњама стално покушавају да ми сломе крила. Таквих облака није мало, али се треба трудити да их буде што мање. Треба се сетити свих осмеха које си измамио, свих птица које су ти помагале и самих крила која си великом упорношћу стекао. Тада ћеш све то лако сажети у кошаву којом ћеш облаке раздувати.Смејмо се што више, верујмо што јаче, задржавајмо дух детета што дуже и летећемо лакше кроз тај шарени свет.     

                                                                                  Петар Савићевић, 7/3

                                    Све је у мени данас шарено

     Дуга, најлепша природна појава. Настаје спајањем сунца и кише, а и једно и друго су нам потребни за живот. Свака боја дуге има нешто посебно и носи неку поруку. Жута, мени омиљена, представља другарство.

То је боја сунца које даје светлост и топлоту, као мени моји другари. За мене је прави друг онај који ми верује, који ме чува и подржава. Јак је онај ко има такву армију поред себе. Црвена, боја љубави. Она прва детињаста љубав некако је и најлеша јер са собом носи луцкасте дане, узбуђеност и срећу.

Ипак, права љубав долази касније у животу, са искуством и годинама. Розе – боја мојих талената и успеха. Испуњава ме цртање и фолклор, моји мелеми за душу. Зелена – боја дрвећа које нам даје живот. Она за мене представља породицу, мој највећи ослонац. Они пазе на мене као анђели чувари.

Плава – боја неба, чаролије и бескрајности. То су све моје жеље и снови. Црна представља наше скривене сенке, наше страхове и несигурност. Боје стварају оно што ћемо ми постати. Оне сваки дан граде делиће наше шарене дуге.

                                                                               Софија Бекрић, 7/3

                              Све је у мени данас шарено

           Јесен је тог октобарског јутра некако нечујно ушла у мој град.

Устала сам мало раније. Сунчеви зраци су обасјавали моју собу. Отворила сам прозор и осетила хладан ветар. Најежила сам се. Небом, као лађе, пловили су бели облаци. Нешто сам се замислила. Кретали су се споро као и ја у појединим тренуцима. Мењали су свој облик и боју, као и моја осећања ових дана. Нешто чудно се дешава са мном, а нисам ни свесна.

         Сунце се стидљиво сакрило иза облачића. Често и ја то урадим. Повучем се у собу, почнем да цртам на свом сликарском платну. Слушам музику и певушим. Боје се разликују. Боје се мешају. Стапају се у једну трешњу, која има облик срца. Срце куца јаче. Поручује ми нешто, мењам се, растем, не познајем себе… Пресвлачим се по три пута. Облачим гардеробу раскошних боја, па је за неколико минута скидам. Размишљам о љубави. Она може бити инспирација за срећу. Све зависи од доживљаја.

           Важно је волети. Срце ће онда само рећи да ли су боје шарене као на мом сликарском платну или не.

                                                                           Јелена Пејовић, 7/3

                                             Шта ми то не да мира

             Седим и питам се шта ми то не да мира. Сетим се да ускоро затварам поглавље свог живота звано детињство. У мени све буја, цвета и добија нове нијансе. Знам да ће одрастање донети многе промене, па ме све то помало збуњује.

                Више нисам ни безбрижно дете, које се по цео дан игра, а нисам ни довољно одрастао да на своја плећа преузмем све одговорности и проблеме које одрасло доба носи. Помало се плашим одрастања јер улазим у нешто непознато, а неизбежно.

                Моје детињство су обележиле многе мени драге особе и лепи и важни догађаји. Желео бих да их заувек урежем у своје сећање и да, кад год то пожелим, могу да отпловим у свет детињства. Безбрижан свет пун шаренила и веселих звукова. Када затворим очи, видим црнооког дечака, који по цео дан безбрижно трчкара за лоптом и из вртића жури мами и тати у загрљај. Видим дечака који прави прве клизачке покрете и са другарима врти чигру.

                Сви ћемо једном бити зрели и одрасли људи, али свако треба да сачува шарене слике из свог детињства које га подсећају на срећно и безбрижно време и буде незаборавне успомене. Шарене слике мог детињства ми не дају мира.

                                                                                Михаило Јовичић, 7/2

                        Шта бих ти песмом казао

                     Причам стално, причам са татом

                     као са другом или братом.

                 Када сам у друштву, са татом мојим,

                     Ја се никог и ничег не бојим.

                    Муке велике, муке мале,

                 Проблеме решавам као од шале.

                   Уме да прича, уме да пева,

                Али кад викне, све грми и сева.

               Кад кренемо у град, ја се правим важан,

                 Јер мој је тата велики и снажан.

                  Имам најбољег тату на свету,

                        Чак га знају и на нету.

                                                Марко Милосављевић, 5/4

                              Шта бих ти песмом казао

                              Топле руке, добро срце,

                            Свилена коса и миле очи.

                            Кад урадим нешто добро,

                            Ти увек од среће скочиш.

                           Ти ме од малена храниш,

                     Мазиш, пазиш и од других браниш.

                     Твоје је крило моје гнездо меко,

                    У њега хитам к’о у скровиште неко.

                  Мила моја мама, хтео бих да знаш

                   Да ћеш увек ти да ми требаш,

                    Да ме твој осмех као сунце греје

                  И моје дечје срце увек насмеје.

                                                                         Јаков Савићевић, 5/3

                          Шта бих ти песмом казао

            Песмом бих ти казао, да те много волим.

           Песмом бих ти казао, да знам, да увек имам твоју бескрајну подршку.

           Песмом бих ти казао, да ми много значи, што имам твоју помоћ.

           Песмом бих ти казао, да имам најбољу маму на свету.

           Песмом бих ти казао, да имаш највеће срце.

           Песмом бих ти казао, да волим што ме учиш, свему што је добро.

          Песмом бих ти казао, да знам, да ме волиш више од свега.

          Песмом бих ти казао, да волим што одрастам уз тебе.

          Песмом бих ти казао, да имаш предиван глас.

          Песмом бих ти казао, да си незаменљива.

                                                                 Стефан Димитријевић, 5/3

Шта бих ти песмом казала

Кад засија сунце,

Кад мали врабац на грану слети,

Тад се ја тебе сетим.

Кад кренем у школу у тебе се загледам,

Док час траје о теби размишљам.

Увек те пратим шта год да радиш.

Кад год ми образи порумене,   То значи да сам видела тебе. Ана Самарџић, 5/3

Шта бих ти песмом казао

 Сео сам на клупу

 И гледао у мог друга Луку,

  Имао сам велику муку.

  Та мука је девојчица Дука.

 Она је веома слатка,

Косица јој је кратка, И поглед веома мио.  Са њом бих увек био. Петар Мирковић, 5/3

Границе не постоје. Што више сањаш, даље досежеш

            Границе не постоје,

            Сада је све моје,

           Гледам из свих углова

           И видим све боје.

         Снови су јава, знам то

       И више ме не боли глава.

     Ако довољно у себе верујеш,

            Даље досежеш,

             Све постижеш,

          Снове остварујеш.

   Себи мораш да кажеш и докажеш,

  Да нема препреке за тебе веће,

  Јер ништа није немогуће кад сањаш.       Душан Крстић, 5/4

                                 Шта би ти песмом казала

                                        Шта бих ти песмом казала,

                                         Кад осмех мој ти каже све.

                                          Све бриге се забораве

                                         И дружење одмах почиње.

                                       Шта бих ти песмом казала,

                                      Кад наше шале говоре све.

                                        Смех, игра, шапат и труд

                                       До последњег звона ти си ту.

                                       Шта бих ти песмом казала,

                                    Кад увек ти искрено кажем све

                                 Да без тебе школски дан и дружење,

                                         Не би били исти као пре.

                                                                     Сандра Шкара, 5/4

                                 Шта бих ти песмом казала

                                   Песмом бих ти казала

                           Да си ми најлепше палачинке мазала

                                 И ја сам их часком смазала

                            Да бих ти своју љубав показала.    Уна Радулац, 5/3

Дан школе и дани демократије у оквиру пројекта„ Квалитетно образовање за све“

  Ове године, у оквиру обележавања Дана школе, обележили смо и дане демократије. Бавили смо се темама Демоккратија у породици и Демоккратија у школи.Родитељи имају важну улогу у усмеравању своје деце, па смо одлучили да и њих укључимо у активности .Задатак је био да родитељи са својом децом направе презентацију на тему “Демократски живот код куће”.  У презентацијама су  представили своју породицу. Писали су о стиловима васпитања, подели послова у кући, одлучивању, заједничком провођењу слободног времена, решавању сукоба, подршци у учењу, коришћењу и понашању на интернету. Тиме су обухватили све четиридемократске компетенције : сарадњу, емпатију, одговорност и критичко мишљење.Ова активност им је била веома занимљива. На један други начин приступили су анализи у којој мери се њихови  односи у породици заснивају на демократији. Демократија значи поделу моћи. Не треба да влада један, нити неколицина, већ сви.У изради презентација користили су  ИКТ алат -thinglinк и powerpoint.Одељенске старешине са ученицима од 1 до 6. разреда бавили су се демократијом у школи кроз разне активности.

                            У здравом телу, здрав дух!

      АТЛЕТИКА Општинско такмичење 25.10.2021. Скок увис Ана Милошевић 6/2 -2. место Сава Митровић 6/1- 3. место Бацање кугле Петра Бркин 6/4 – 3. место (пласман на градско такмичење) 100 метара Михајло Јовичић 7/2- 3. место 300 метара Јана Савовић 6/3- 1. место (пласман на градско такмичење) Балша Паповић 7/2- 2. место (пласман на градско такмичење) Штафета 4×100м Ученице 5. и 6. разред- 3. место Ученице 7. 8. – 3. место Ученици 5. 6. – 3 место Ученици 7. 8. – 2. место (пласман на градско такмичење) Скок у даљ Ника Рашић 5/1- 3. место Матија Колувија 5/1 – 3. место Огњен Тасић 8/1- 3. место.

Кошаркаши  освојили 2. место на општини. Све похвале ученицима и наставницима физичког  и здравственог васпитања Ивану и Бојану.